Mla­di vo­kal­ni so­li­sta, ba­ri­ton Mar­ko Pan­te­lić, ko­ji je ne­dav­no za­jed­no sa glum­cem De­ja­nom Đo­no­vi­ćem i pi­ja­nist­ki­njom Ma­ri­nom Mi­kić, na­stu­pio u re­si­ta­lu odr­ža­nom u okvi­ru ko­tor­ske kon­cert­ne se­zo­ne, na sce­ni cr­kve Sv. Du­ha, sma­tra da oper­ski pje­va­či na na­šim pro­sto­ri­ma mo­gu da na­pre­du­ju sa­mo uz po­dr­šku in­sti­tu­ci­ja kul­tu­re, bi­lo u ma­tič­noj dr­ža­vi bi­lo u ino­stran­stvu. On je u sa­rad­nji sa or­ke­strom i di­ri­gen­tom Pre­dra­gom Go­stom, imao pro­fe­si­o­nal­ni de­bi u No­voj be­o­grad­skoj ope­ri, na sce­ni Ope­re „Ma­dle­ni­ja­num” u Ze­mu­nu, gdje je pje­vao ulo­gu Zo­ro­a­stra u ope­ri „Or­lan­do” Ge­or­ga Fri­dri­ha Hen­dla. Iz­veo je svjet­sku pre­mi­je­ru dje­la Mi­lo­ra­da Ma­rin­ko­vi­ća „Bo­žić­ni kon­dak”, a pre­mi­jer­no je iz­vo­dio i dje­la Đor­đa Mar­ko­vi­ća i Sve­ti­sla­va Bo­ži­ća. Pri­li­ku da ču­je nje­gov glas ima­la je i pu­bli­ka u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, Hr­vat­skoj, Ru­mu­ni­ji, Grč­koj, Špa­ni­ji i Ru­si­ji. Ot­kri­va nam da mu je u pje­vač­kom smi­slu uzor Leo Nu­či ita­li­jan­ski ba­ri­ton, te da će ovo­ga lje­ta ići na usa­vr­ša­va­nje u Ame­ri­ku.
– Imam no­ve mo­guć­no­sti da u ju­nu-ju­lu idem na dva­de­se­to­dnev­ni kurs u Nju­jork, gdje ću ra­di­ti sa pje­va­či­ma, di­ri­gen­ti­ma, vo­kal­nim pe­da­go­zi­ma, re­di­te­lji­ma iz mu­zič­kih ško­la „Džu­li­jard“, Me­tro­po­li­ten ope­re, Ska­le. Apli­ci­rao sam na taj pro­gram, do­bio sam po­ziv za­hva­lju­ju­ći do­na­ci­ja­ma do­bro­tvo­ra, što po­je­di­na­ca - Sr­ba iz Sr­bi­je, što iz Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va, uz ve­li­ku po­moć mog pri­ja­te­lja Đor­đa Ne­ši­ća, pi­ja­ni­ste ko­ji ži­vi i ra­di u Nju­jor­ku. Ne­ko­li­ko lju­di je već oti­šlo na to usa­vr­ša­va­nje, evo i ja ću ima­ti pri­li­ku, ra­du­je se mla­di ba­ri­ton, stu­dent tre­će go­di­ne FMU u Be­o­gra­du. On sma­tra da je do­ma­će „oper­sko tr­ži­šte“ pre­ma­lo da ap­sor­bu­je sve pje­va­če ko­ji stek­nu di­plo­mu na ne­kom od umjet­nič­kih fa­kul­te­ta. Na Aka­de­mi­ji u Be­o­gra­du sva­ke go­di­ne se u pro­sje­ku upi­še še­sto­ro no­vih pje­va­ča, tih še­sto­ro i za­vr­ša­va­ju go­di­šnje, a gdje ti lju­di idu po­sli­je to­ga – uglav­nom do­bi­ju ne­ke sti­pen­di­je u ino­stran­stvu.
- U Be­o­gra­du po­sto­ji ve­li­ki broj ma­njih sce­na ko­je su vr­lo po­sje­će­ne, Usta­no­va kul­tu­re „Pa­ro­brod“ na Dor­ćo­lu, di­van ma­li pro­stor na ko­me sam lje­tos imao kon­cert, bi­lo je pre­pu­no, lju­di do­la­ze. Ali, kad po­sto­ji ve­li­ki broj pje­va­ča, ve­li­ki broj za tu sre­di­nu, a ne po­sto­je otvo­re­na mje­sta u ope­ra­ma, ni­je la­ko op­sta­ti i na­ći an­ga­žman. Ne ula­ze­ći u po­li­tič­ke stva­ri, či­nje­ni­ca je da su na­še dr­ža­ve ma­le, po­tre­ba za ve­li­kim bro­jem oper­skih ku­ća re­al­no ni­je ve­li­ka, ne znam ka­ko je u Cr­noj Go­ri, mi­slim da ni­je do­bro da jed­na sre­di­na ko­ja ima do­bre gla­so­ve, ima već ču­ve­no tak­mi­če­nje „Bru­na Špi­ler“, da ne­ma od­sjek na aka­de­mi­ji i ne­ma svo­ju ope­ru, si­gur­no bi tre­ba­lo i jed­na oper­ska ku­ća. S dru­ge stra­ne, u Sr­bi­ji po­sto­je oper­ske ku­će i to je do­volj­no, ko­li­ko je po­treb­no jed­noj Sr­bi­ji, ali ono što ni­je u skla­du sa tim je­ste ve­li­ki broj pje­va­ča, svi ti lju­di ne­ma­ju po­sao. Pro­blem je zbog to­ga što smo ma­le sre­di­ne, a ta­len­to­va­ni smo lju­di, pri­mje­ću­je Pan­te­lić.
U svi­je­tu je prak­sa, ka­že Mar­ko, da ni­gdje ne po­sto­ji stal­no za­po­sle­nje za pje­va­če – iz go­di­ne u go­di­nu so­li­sti se do­ka­zu­ju, iz­la­ze na audi­ci­ju za sva­ku pred­sta­vu, a ne, na­ža­lost, kao što je ura­đe­no u biv­šim ju­go­slo­ven­skim ze­mlja­ma, gdje su lju­di stal­no za­po­sle­ni. Na­rav­no, pla­te su ma­le, on­da je i loš ži­vot, lju­di su in­di­spo­ni­ra­ni, ne­ma­ju ela­na za svoj rad, ta­ko se de­ša­va da i gla­so­vi pro­pad­nu.
– Vr­lo uspje­šan je si­stem an­ga­žma­na pre­ma pro­jek­tu – ne po­sto­ji stal­no za­po­sle­nje za oper­ske pje­va­če, ali čla­no­vi ho­ra i or­ke­stra su stal­no za­po­sle­ni, ili bar na od­re­đe­no vri­je­me. Za so­li­ste sva­ki pro­je­kat je no­va audi­ci­ja. Ni­sam čuo da su pje­va­či u ta­kvim pro­jek­ti­ma pro­pa­li, ili da su na kra­ju osta­li bez po­sla, za­klju­ču­je mla­di oper­ski pje­vač.
- Že­lja mi je da na­sta­vim da se usa­vr­ša­vam i da na­pre­du­jem, imam već od­lič­nog pro­fe­so­ra, Ni­ko­lu Mi­ja­i­lo­vi­ća, ko­ji je ve­li­ki ba­ri­ton. Ho­ću da bu­dem do­bar, još bo­lji u to­me što ra­dim, da bu­dem jed­nog da­na u ne­kom an­sam­blu, u ne­kom po­zo­ri­štu, ko­jim ću se ja­ko po­no­si­ti. Svi mi pje­va­či sa­nja­mo „ska­le“, „me­tro­po­li­te­ne“, ali bi­ću sre­ćan ako bu­dem sa­mo u ne­kom do­brom an­sam­blu, ko­ji do­bro ra­di i ko­ji je na li­je­pom gla­su, po­ru­ču­je Mar­ko Pan­te­lić i do­da­je da bi vo­lio da ži­vi u svo­joj ze­mlji, pod uslo­vom da ima na­stu­pe, kon­cer­te. Ka­že da će usko­ro na­stu­pi­ti i na tak­mi­če­nju „Bru­na Špi­ler” u Her­ceg No­vom.
M.D.Po­po­vić

Oper­ske tu­re
Mla­di oper­ski pje­vač ka­že da jug Sr­bi­je - Niš, Le­sko­vac, za raz­li­ku od No­vog Sa­da i Be­o­gra­da, ne­ma­ju ope­ru. Za­to lju­di iz ovih gra­do­va od­la­ze u So­fi­ju, da ta­mo gle­da­ju oper­ske pred­sta­ve.
- Tu bi bi­lo do­bro da se osnu­je no­va oper­ska ku­ća, ili da se na­pra­vi ono što je pret­hod­nih ne­ko­li­ko go­di­na po­vre­me­no ra­đe­no – da be­o­grad­ska Ope­ra, ne vi­dim raz­lo­ga za­što to ne bi i no­vo­sad­ska ra­di­la, ima­ju svo­je tu­re po Sr­bi­ji. Ta­ko su bi­la re­a­li­zo­va­na go­sto­va­nja i u Vi­mi­na­ci­ju­mu i dru­gim mje­sti­ma Sr­bi­je. Ali, u tom si­ste­mu mi pje­va­či ne­ma­mo mo­ći, ka­že ba­ri­ton Pan­te­lić.